УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

четвртак, 10. јун 2010.

Интервју: Хелен Ларсон, аташе за културу Шведске

Београд – културни центар Балкана


Културне институције морају да се трансформишу. У Шведској смо то решили кооперацијом више институција. Ви бисте овде морали да следите исти пут
 
Хелен Ларсон, аташе за културу Шведске у Србији, у Београду борави нешто више од годину дана и, како каже, потпуно је заљубљена у наш град. Чињеница да ова земља, поред Београда, аташее за културу има у још само осам главних градова на свету (Вашингтону, Пекингу, Берлину, Паризу, Москви, Бриселу и Лондону) довољно говори о значају који Балкан и Београд, као својеврстан културни центар овог дела Европе, имају за наше шведске пријатеље. По образовању етнолог, Ларсонова је пре доласка у наш главни град радила као продуцент Музеја историје Шведске као и бројних путујућих изложби. Била је председница Шведског огранка Међународног савета музеја као и члан управног одбора Међународног комитета за размену изложби.


Зашто је Београд за Вашу земљу тако битан?
Разлога за то је много. Ана Линд често је била ваш гост, Карл Билт такође, па је јасно да на политичком нивоу за вашу земљу постоји велико интересовање. Са друге стране, ту је ваша дијаспора која живи у Шведској и која је веома бројна. Уз то, културна сарадња и размена између Шведске и Србије траје већ деценијама, многи ваши земљаци који данас живе у Шведској веома су плодни писци, раде у позориштима, у култури уопште. Београд је веома креативан град. Доста људи долази овде због неуобичајене слободе коју гајите када је свет уметности у питању. Многи ме питају да објасним ту слободу, шта је то конкретно на шта мислим кад им описујем Београд. Али, ја то не умем да објасним. То је нешто у ваздуху што вас издваја и уметницима служи као плодно тле за рад.


У јавности често говорите о уметничкој сцени у Србији, о њеним потенцијалима. Држимо ли корак са Западом?
Иако сте дуго били изоловани, потпуно сте се опоравили и у складу сте са трендовима. Шведски уметници зато и долазе овде, осећају се добро, уметничка клима им прија и задовољни су. Ми можда имамо више идеја о томе шта савремена уметност подразумева, како она треба да изгледа и како о њој треба да се разговара, док се овде ствари дешавају некако саме од себе али у правом смеру. Више се истражује, можда зато што мора да се ради на више поља да би се успело, преживело. Многи моји пријатељи уметници који живе у Србији раде по два или више послова да би саставили крај с крајем и остварили своје жеље. Можда их управо та стална укљученост гура, мада их са друге стране и исцрпљује.


Шведска ће током ове године бити заступљена на Сајму књига као почасни гост, њени музичари наступиће на Џез фестивалу док ће Јохан Пусет, шведски кустос и историчар уметности, бити уметнички директор 51. Октобарског салона...

Сајам књига, један од највећих у Европи, цењен и посећен, одлично је место за промоцију књижевности. Публика долази из целог региона. Намера нам је да промовишемо савремену шведску литературу, па ће око тридесетак писаца доћи у Београд. Трећина њих бави се писањем за децу, што се у Шведској веома негује, а на Сајму ће бити организоване и радионице за најмлађе. Они ће учествовати у различитим дебатама на тему толеранције, слободе говора, етике, људских права, које ће се одржавати у нашем павиљону на Сајму али и у неким местима широм града. Наш павиљон комплетно ће опремити Икеа, која је и овде популарна и, по свему судећи, ускоро ће отворити своју робну кућу у Србији. Овогодишњи Салон бавиће се темом успомена, која ће бити представљена на различите начине. Уметници ће приказати своја размишљања и радове на теме сакупљања успомена, перцепције реалности из перспективе различитих сећања и различите историје као и самом презентацијом тих успомена...

Оно на чему инсистирате јесте и значај међународне размене уметника на релацији Србија – Шведска. Шта ће то наши људи, који се баве различитим видовима уметности, моћи ново да виде и науче?

Пре неколико недеља водили смо групу представника културног живота Србије у Стокхолм, у посету институцијама које се баве актуелном темом архивирања успомена, односно употребом историје у уметности. У септембру водимо групу да се упозна са системом рада наших музеја и педагошким радом са посетиоцима, чему ми придајемо велики значај. Ако бисмо говорили у бројкама, у једном музеју у Шведској ради осам педагога а само два кустоса. Јер, рад са публиком је од кључне важности, педагози се баве вођењем тура, али и појединачним посетиоцима, односно начинима њихове анимације. Овде не знам да ли педагога уопште има у музејима, потреба за таквим радом овде једноставно није препозната. Планирамо да у оквиру Октобарског салона на ову тему организујемо и конференцију. Оно чиме ћемо се такође бавити јесте и функционисање у времену кризе. Пара из буџета све је мање, и овде и на Западу. Културне институције морају да се трансформишу. Ми смо то у Шведској решили преко кооперација више институција, односно институција и невладиних организација, издавача и музеја и слично. Ви бисте овде морали да следите исти пут.
 
Милица Димитријевић



[објављено: у Политици: 09.06.2010.]

Нема коментара:

Зз

Зз
ВИЛИНСКА ПЛЕТЕНИЦА (Водена пећина) ПАМУК ~ Non, Je ne regrette rien