УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 27. септембар 2015.

Сајам књига у знаку Русије



ЈУБИЛАРНИ, 60. Међународни београдски сајам књига биће отворен у недељу, 25. октобра, и трајаће до 1. новембра, под слоганом "Шта би било да није било", саопштили су организатори у петак у Скупштини града.
Своје књиге представиће више од 450 излагача из Србије и иностранства, а овогодишње издање Сајма обележиће Русија, њена култура, књижевност и писци, у улози почасног госта. Најављен је долазак познатих и награђиваних руских аутора Павела Басинског, Сергеја Бељакова, Бориса Јевсејева, Едуарда Веркина, Виктора Јерофејева, Сергеја Лукјањенка... Централно место у руском програму заузеће тема православља, а публици ће први пут бити представљена књига Славенка Терзића, амбасадора у Русији, "Стара Србија. Драма једне европске цивилизације".
Сајамске трибине биће посвећене јубилеју ове манифестације, затим 80. годишњици рођења Данила Киша, веку од рођења Бранка Ћопића, 120. годишњици Милана Кашанина, 140. годишњици Бранислава Петронијевића, руско-српским књижевним везама, Чарлију Чаплину...
У оквиру пратећег програма биће први пут организован Фестивал стваралаштва младих аутора.
Цене улазница остаће непромењене у односу на прошлих шест година - појединачна улазница биће 250, групна 150, а породична улазница 600 динара. Сајамске хале биће отворене сваког дана од 10 до 21 час.




Сајам књига у знаку Русије | Култура | Novosti.rs

среда, 23. септембар 2015.

Воденичарско брашно....


Уз жељу да се воденичко коло окреће
годинама и вековима, јуче је у Марковој Цркви, на обали реке Топлице,
одржан трећи Сабор воденичара Србије. Окупило се седамдесетак воденичара
и помељара из свих крајева Србије, а ове године, први пут, на сабору су
биле и њихове колеге по занату из Чајнича у Републици Српској.



Покрај знамените Кумове воденице на Топлици, десној притоци
реке Колубаре, додељена су мајсторска писма онима који су од
прошлогодишњег саборовања до сада стасали у овом, доскора заборављеном
занату.

- Српске воденице су најзначајније тековине наше
прошлости и заложног права на сопствену историју - рекао је отварајући
сабор Живорад Бојичић, председник Општине Лајковац. - Саборовање
воденичара има свој дубок смисао, као залога и упориште једног од
најплеменитијих заната и смотра народног духа и српске традиције.

Најмлађи
воденичар у Србији, Ђорђе Павловић (15) из Маркове Цркве, и јуче је
засукао рукаве у Кумовој воденици, у којој ујам узима већ пет година.
Овладао је безмало свим тајнама овог заната, којим ће се бавити и даље,
иако је уписао први разред Средње пољопривредне школе у Ваљеву...

СЛАВА -
Први пут, ове године, воденичари обележавају своју крсну славу, Малу
Госпојину, а надамо се да ћемо се, убудуће, сваке године, 21. септембра,
окупљати у Марковој цркви - каже Милан Павловић, председник Друштва
воденичара Србије. - Поносимо се што смо, за кратко време, успели да
воденичарски занат отргнемо од заборава. Многе оронуле воденице широм
Србије се обнављају...
- Није напоран занат, јер га волим - каже Ђорђе.

-
Кад сам био млађи, док су моји другови играли фудбал, ја сам време
проводио у воденици. Међутим, многима од њих свидело се шта и како
радим, па су својим очевима говорили: "Тата, купи ми воденицу."

Др
Раде Јовановић, стручни саветник у Институту за примену науке у
пољопривреди, сматра да су воденице прави пример руралног развоја и
одрживости.

- Кукурузно и пшенично интегрално брашно самлевено у
воденици враћа се на трпезе, као вид здраве хране - каже др Јовановић. -
Поготово што је кукурузно брашно одлично за исхрану особа алергичних на
глутен. Уз одговарајуће сертификате, воденичари би своје производе
могли да пласирају на тржишта ван Србије.

Ове године, први пут на
сабору учествовали су и воденичари из Републике Српске. Овај занат,
кажу, готово је нестао на просторима лево од Дрине.

-
Мало људи посвећено је очувању воденичарског заната у Републици Српској
- каже Дарко Ћаћић, власник век старе воденице на реци Јањи у Чајничу. -
Некада, на реци Јањи, било је стотинак, а данас постоје само три
воденице. Међутим, много више воденица постоји и ради у Босанској
Крајини.







Воденичарско брашно опет сви желе | Репортаже | Novosti.rs

понедељак, 21. септембар 2015.

Шеф царинске испоставе Батровци Ненад Вукчевић рекао је Танјугу да је од поноћи ступила забрана и да царина и полиција Хрватске не дозвољавају улаз камиона, док се путнички саобраћај нормално одвија

Камиони са кварљивом робом заглављени на Батровцима

Фото Танјуг/З.З.
БАТРОВЦИ – На граничном прелазу Батровци - Бајаково данас је колона камиона дуга око седам километара због потпуне забране уласка камиона из Србије у Хрватску, а међу њима је велики број са храном и другом кварљивом робом.
Станица граничне полиције Батровци, на прелазу са Хрватском, и даље нема информација колико ће на том прелазу трајати забрана теретног саобраћаја из Србије у Хрватску. Путнички саобраћај нормално функционише на улазу и излазу из Хрватске, као и теретни на улазу у Србију.
Са друге стране, камионџије, од којих неки чекају да уђу у Хрватску још од четвртка, су извештачу Танјугу рекли да никада до сада ниједан гранични прелаз за њих није био на тај начин затворен и постављају питање какве они везе имају са избегличком кризом и због чега онда трпе штету.
Колона камиона почиње од наплатне станице Шид, која се налази у близини прелаза Батровци.
Шеф царинске испоставе Батровци Ненад Вукчевић рекао је Танјугу да је од поноћи ступила забрана и да царина и полиција Хрватске не дозвољавају улаз камиона, док се путнички саобраћај нормално одвија.
Фото Танјуг/З.З.
Колона је раније била дуга 10 километара, али је на појединим деловима сабијена у две саобраћајне траке, рекао је Вукчевић додајући да је колона дуга око шест до седам километара.
Он је истакао да су возачи камиона, који имају налоге да морају да пређу тај гранични прелаз, приморани да чекају и да за њих нема другог решења, док се поједини, који немају те налоге, окрећи и иду ка спрско-мађарској граници на Хоргошу или неком другом прелазу.
„Саопштење хрватских колега је било да су теретни саобраћај обуставили због безбедности и избегличке кризе”, рекао је Вукчевић и напоменуо да на прелазу Батровци нема избеглица.
Он је истакао да српска царина не може ништа да предузме, с обзиром да је хрватска страна затворила прелаз, као и да се тако нешто - да камиони толико чекају, није догодило од 2006. године када је реконструисан прелаз Батровци.
Командир станице граничне полиције Батровци Ђорђе Борђошки рекао је да од синоћ нису добили никакве информације о дужини примене мере коју су донели погранични органи на прелазу Бајаково.
Он је новинарима казао да за сада нису предвиђени никакви састанци са хрватском граничном полицијом који се, иначе, одржавају по потреби или када једна страна то захтева.
„Пратимо ситуацију, неки конкретни разлог зашто је прелаз за теретњаке затворен нису дали „, рекао је Борђошки додајући да се ипак може рећи да главни разлог безбедносне природе.
Возач првог камиона у колони, који чека испред рампе на прелазу Бајаково Стефан Ивковић из Београда рекао је Танјугу да вози алуминијумске профиле из Београда за Ријеку, као и да чека око 24 сата.
„Синоћ је било страшно када сам први стао ту и када су нам рекли да чекамо. Ништа се још не зна”, навео је Ивковић.
Он је истакао да је знао да ће бити гужва и да се добро припремио па је понео довољно воде и хране, али да не зна како је возачима из Турске и Бугарске који већ дуго путују.
Фото Танјуг/З.З.
Војкан Петковски из Куманова вози робу из Скопља за Италију, рекао је да је обустава теретног саобраћаја срамота за хрватску државу.
„Шта смо ми шофери криви? Што смо ми шофери толико понижена нација? Где су избеглице? Нема ниједног. Шта ми имамо са њима, када они иду аутобусима и возовима”, упитао је Петковски.
Истакао је и да не разуме зашто због избегличке кризе трпе возачи и фирме за које раде, као и да многи од њих у колони немају воду, нити могућности да иду у тоалет.
„Око 50 сати сам овде, колико возим ово никада није било”, закључио је.
Молнар Фелика из Сивца је навео да ни њега неће да пусте да пређе у Хрватску иако вози робу за тамошњу фирму.
Он је додао да је неколико минута пре поноћи прешао српски прелаз Батровци, али да није успео да пређе хрватски прелаз Бајаково, као и да је на границу дошао јуче око 13.30 сати.
„Сада сам питао и рекли су ми да могу да ме држе и до недеље”, рекао је Фелика који превози сојино уље.
Иначе, група од око 20 миграната је дошла на прелаз Батровци, а како су рекли извештачу Танјуга, чекају аутобус којим ће бити пребачени до Шида, одакле ће покушати да уђу у Хрватску.
Младић из Сирије Казам рекао је да су у тој групи углавном Сиријци, али и да има Ирачана, као и да се он упутио ка Великој Британији или Немачкој.
Он је претходно био у Београду, а пре тога у Македонији, Грчкој и Турској.
Прелаз Батровци је био једини гранични прелаз са Хрватском преко којег су камиони могли да уђу у Хрватску, док су остали раније затворени.
Љајић тражи хитну реакцију ЕУ због хрватске блокаде
Потпредседник Владе Србије и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић данас је од комесара за проширење и суседску политику Европске уније Јоханеса Хана затражио хитну реакцију ЕУ, због забране уласка камиона из Србије у Хрватску.
„Царински и полицијски органи Хрватске без икаквог основа и уз флагрантно кршење Споразума о стабилизацији и придруживању између Србије и ЕУ, већ читав дан не дозвољавају улазак камиона са робама из Србије у Хрватску”, упозорио је Лајић у писму Хану.
Хрватска је као чланица Европске уније, написао је Љајић, дужна да поштује све одредбе Споразума о стабилизацији и придруживању између Србије и ЕУ, и зато наша земља очекује реакцију Брисела у циљу што хитнијег решавања овог проблема, саопштено је из Љајићевог кабинета.
Љајић је у писму истакао да су колоне камиона из правца Србије на граничном прелазу Батровци - Бајаково, који је једини био отворен за теретни саобраћај између Србије и Хрватске, дугачке и по 10 километара.
Он је упитао надлежне у ЕУ ко ће надокнадити огромне штете које због ове блокаде трпе српска привреда и извозници, узимајући у обзир да је велики део роба у заустављеним транспортима кварљив и са кратким роковима употребе.
Потпредседник Владе Србије додао је да су оваквом, како наводи, неразумном одлуком хрватских институција, нарушени и основни принципи Светске трговинске организације, чија политика почива на слободи кретања роба и услуга, као најважнијим начелима.
„Потпуно је зачуђујуће да Хрватска своју одлуку правда разлозима безбедносне природе и мигрантском кризом, са којом се суочава и наша земља, па никоме у Влади Србије није пало на памет да због тога затвара границе, спречава нормално одвијање саобраћаја, зауставља проток роба и услуга и нарушава основна начела на којима почива слободно европско тржиште”, навео је Љајић.
Србија је чврсто опредељана за политику очувања регионалне стабилности и добросуседских односа, рекао је Љајић, који очекује од свих осталих да се руководе истим принципима.
Отварање прелаза кад Србија престане да шаље избеглице
ЗАГРЕБ – Хрватски министар унутрашњих послова Ранко Остојић изјавио је данас да ће гранични прелази према Србији, сем на Бајакову, остати затворени све док Србија не промени политику према којој избеглице преусмерава само у Хрватску.
Остојић је навео да је основни разлог одлуци о затварању прелаза политика Београда.
„Отворен је гранични прелаз Хоргош, али они и даље све избеглице преусмеравају према Хрватској. Желимо да се то промени”, рекао је Остојић, преноси портал „Вечерњег листа”.
„Технички се гранични пријелази могу отворити за сат времена, али претходно Србија мора да промени политику према којој избеглице преусмерава само у Хрватску”, истакао је Остојић током посете Прихватном, шаторском центру у Опатовцу.
До сада је у Хрватску ушло близу 30.000 избеглица, у привременом прихватном центру у Опатовцу налази их се тренутно око 2.450, док је око 500 избеглих кренуло према граничним прелазима, подаци су Министарства унутрашњих послова Хрватске.
Танјуг објављено: 21.09.2015.  у Политици

Зз

Зз
ВИЛИНСКА ПЛЕТЕНИЦА (Водена пећина) ПАМУК ~ Non, Je ne regrette rien