ЊЕГОВА РАБОТА, III. ДНЕВНИК или БРИШЕМ...
Пишем...Коме?Затурам записано.Бришем.
То јест, обрисао сам све са мобилног телефона. Сачувао сам само ове две фотографије.
Ову. И ову.
Њих нека обрише судњи час.
02.09.2020. 01.41.29
Какви су то, бре, људи? Ти, Титови тзв. "академици"?
МИЛАН КАШАНИН и "Његов кућни пријатељ" - ВАСКО ПОПА?
....Kraj Drugog svetskog rata Kašanin sa svojom porodicom dočekuje kao beskućnik. U oktobru 1944. tokom borbe za oslobođenje Beograda, bomba je pala na njihovu kuću u današnjoj Ulici Tadeuša Košćuškog. Izgorela je biblioteka, rukopisi, dnevnici - jednom rečju sve. Ostalo im je samo ono što su na sebi nosili. Prema svedočenju njegove ćerke Marine Bojić, "kasnije smo saznali da su Nemci prilikom povlačenja ušli u kuću, polili benzinom i zapalili je.” Nisu imali kud, tri dana su proveli u podrumu nadomak nečega što je nekada ličio na njihov dom. Porodica Guteša ih prima i daje im privremeno utočište, a tog trenutka pa nadalje Kašanin je svakodnevno pešačio iz Žarkova do centra grada i nazad kako bi bdeo nad muzejom koga je smatrao svojim drugim domom.
I za vreme rata, muzej je svojim otvorenim vratima za javnost prkosio sudbini, a Milan Kašanin je održavao visok nivo, i tih ratnih godina, koliko se moglo, nalazeći načina da izdejstvuje razumevanje okupacionih vlasti. Veran sebi i Srbiji, Kašanin je sačuvao u celosti zbirku muzeja. U očima pobednika posle rata, to je bio greh.
Nastupilo je doba patnje za Kašanina. Biva isteran iz Muzeja kneza Pavla. Postao je nepodoban, označen kao izdajnik zbog svog prijateljstva i kumstva s nekadašnjim regentom, te penzionisan. Jedan gotovo neočekivan izlaz iz ovakve situacije dolazi iz Zagreba, kada mu Miroslav Krleža nudi stan i saradnju u Leksikografskom zavodu. Kašanin je to gospodski odbio i ostao veran Beogradu.
Skrajnut sa kulturne scene i odbačen iz društva, sa porodicom se skućio u Hilandarskoj ulici. Onemogućeno mu je da radi ono što je voleo, a to je da piše. Niko nije ni hteo ni smeo da objavljuje njegove radove, pa je tih godina živeo je kao izgnanik. Međutim, nije se predavao, doprinosio je koliko je mogao, makar to bilo kroz kućne poslove.
Зашто је Васко Попа био мали човек? И невелик песник од три стотине речи - зато што је био верни војник титоистичке партије, тј. каријериста,
или како даље у чланку пишу "Pored svog doprinosa kulturnoj sceni
Beograda i silnih odlikovanja koje je dobio za života, kao što su: orden
sv. Save, orden Legije časti, i drugi; ništa od toga nije bilo dovoljno
da bude primljen u Srpsku akademiju nauke i umetnosti. Beograd je
kasnije prepričao da se po direktivi ondašnjih vlasti njegov kućni
prijatelj Vasko Popa usprotivio, rekavši da je Kašanin bio saradnik
okupatora. Premda je veliki srpski pesnik poštovao Kašanina, vernosti
partiji je bila iznad toga"...
Нема коментара:
Постави коментар