Из нових књига савремених писаца
..
..
Стојан Богдановић
Стојан Богдановић
ИЗА ЗАПЕТЕ
(Још један разговор са мојим пријатељем
Мирославом Б. Душанићем)
Казао ми је мој пријатељ пред неколико хиљада сведока,
ено их, запрепашћени, још буље у његов исказ, и чуде се, да ће
укинути блог. Као да је тај блог његов. А чији смо ми који смо
тамо на блогу? И нас ће укинути. Као да нисмо ни постојали.
Ми сиротани, ми сироти кривци, које су сви одбацили. Ми који
смо лудили и који смо се будили само да себе видимо на нашем
блогу, а сада блог је његов. Он са њиме може да ради шта му
се прохте. Он је и жрец и власт. Он је газда. А ми смо прокле-
та руља, састављена од пискарала, од књижевних хуља, која је
била у блогу, као у брлогу, па сада је дошло време да се брлог
почисти, да се одбаце нишчи. Дошло је време да нас газда уки-
не! Хоће да нам угаси светло. Па да светло не треба, не би га
Господ сваког јутра палио. Па он га пали да прогледамо, а ти га
гасиш. Аферим! Можда и постоји неки разлог за укидање блога
који не знам, али једно знам сигурно, тај разлог није довољан!
Нисам то очекивао. Легао сам. Да одморим мало старе ко-
сти. Али не може се. Мучи ме пријатељ, а ко ће ако неће прија-
тељ. Боље него непријатељ. Он ће мени да каже. Па, ваљда и
ја нешто знам о том животу. Није он зајебо само њега, и још га
зајебава, има и да га зајебава. Али што ти њему окрећеш леђа,
још му их и подмећеш. Па наравно да ће ударати по њима. Није
ти он непријатељ. Уосталом, сваки човек има више неприја-
теља. Какав би то био човек, замислите, али то се не може за-
мислити, човек без непријатеља. Нису то прави непријатељи,
то су кукавице. Само треба да им покажеш, да им укажеш, да
схвате где им је место. Окрени се ти на праву страну. Окрени
се животу, томе старом покварењаку. Зна он да је то. Зна да се
узјогуни. Зна да пиша уз ветар. Али, јебеш му матер! И други
би! Само им окрени леђа. Такав је и он. Ако животу окренеш
леђа, он ће те дотући. Човече! О, човече, ти си тај непријатељ.
Ти си сам себи непријатељ, и то највећи. Није у питању јабу-
ка, то сам већ заборавио. Ти знаш, чим се окренеш, они те лају.
Они мисле да имају право на твој живот. А зашто то раде, и од
када то раде? Па одувек! И шта сад да радимо? Одупрећемо им
се. Онако, жестоко, као људи. Као људи што се одупиру животу.
Нећемо све срушити и отићи без поздрава. Таквих који ће ру-
шити има сијасет, има их свуда, на сваком кораку. Нема зидара.
Нема, јер се ради на ветрометини. Ради се у несносним услови-
ма. Увек је тако када се зида за душу. То је најтеже. Отуда избија
она врелина. Жега. Па ти памет стане. Отуда излази лед. Хлади
срце. Хлади главу. И сви мисле да су у праву. Отуда теку мед и
млеко. Отуда све недаће. Све те ујдурме „смјешане најлакше се
пију“. И у том случају јесу лек. Тада и само тада. Неприхватљи-
во је да су сви у говнима до гуше, а само ти имаш проблем. Па
и писање, није нешто. Кад пишеш и о неозбиљним стварима,
мораш озбиљно да пишеш. А читалац ће рећи шта је, и да ли је!
Лакше је читати, али „Ако сањам, зашто не сопствене снове?“
Коначно, у нашој православној доктрини, никада није било
високо цењено, напротив, није никако, може се рећи и да док-
трина почива на причи о остављању пријатеља, али та прича
је, као што знаш, одвратна! Он да иде, а ми да си кршимо гла-
ву. Види ти њега шта је смислио. И нећу узети ту причу, макар
била и са посветом!
*Ова прича је испричана на пер ту, само због реторике. Извињавам се моме пријатељу Мирославу Б. Душанићу.
= извор: CIP - Каталогизација у публикацији -
Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-36
821.163.41-4
БОГДАНОВИЋ, Стојан, 1944-
Записи / Стојан Богдановић. - 1. изд. -
Књажевац : Народна библиотека
«Његош», 2016 (Београд : Службени гласник). -
103 стр. ; 24 cm
Тираж 300. - Биографска белешка: стр. 103.
ISBN 978-86-87537-66-8
COBISS.SR-ID 221650700
Из пропратног писма аутора, Г-дина Стојана Богдановића: "Добар дан, Мирославе,
Шаљем ову електронску верзију, а ускоро ћу послати папир. Срдачан поздрав, чак из Ниш(а),
ЛеЗ 0006158
Нема коментара:
Постави коментар