ДРЖАВА У ДРЖАВИ
ЊЕГОВА РАБОТА II
Читајте биографије писаца, филозофа, политичара, припадника разних тајних ложа, чувених лекара, извиканих научника, свеца који су делили благо, надуваних публициста, богаташа, бирократских чиновника са јаким књижевним амбицијама, итд., итд. - између редова – и ово је нарочито битно – три деценије после њихове смрти, најмање три деценије после! И, кад се заморите и посумњате, листајте старе новине, оне најутицајније из времена када су живели или чинодејствовали - тај или та, па ћете видети, ако ништа друго, а оно читаву шуму недоумица, нисам рекао лажи, празнине у биографијама, које су најчешће (у енциклопедијама, на пример) такво срање и таква монтажа, штимовање, по укусу који немам намеру да коментаришем. И ко је све то монтирао, дириговао, уређивао, штимовао – држава у држави. Постоји таква синтагма у српском језику. Немам намеру да је посебно објашњавам. Пробудио сам се, око два, па онда око четири, покушао да спавам, сањао кошмарне снове, снове које не разумем, - снег је падао читаве ноћи да учини видљивијим траг врагова, или онога што се дешавало претходних дана и ноћи после Бадње вечери 2021. године у Америци. Жалим те, свете, помислих ујутру, и вас, који уместо истине, трукујете лажи у милијардама примерака и тако помажете да се сваком од нас на овој Земљи намакне улар око врата или ам за коња, теглећу марву!
Моћна је – држава у држави, ако то нисте знали, хвала Богу, сазнаћете у месецима нове године која наступа…
Прича без краја!
На тзв. Друштвеним мрежама (на твитеру, фејсбуку) – и с т о, и с т и.Прича без краја!
На ФБ профилу Вл. Млад. 05.01.2021. године у 22. 47 минута, шерована је објава Милорада Дурутовића, од 05.01.2021. године, у 20.32, минута, као својеврсно подсећање поводом годишњице смрти песника Васка Попе.
"ПОСЛЕДЊА ВЕСТ О МАЛОЈ КУТИЈИ".
"На данашњи дан 1991. године преминуо је Васко Попа. Бригу о сахрани
преузело је Удружење књижевника Србије. Сахрана је одржана без велике
помпе. Али у колони која је испраћала пјесника били су много великани:
Добрица Ћосић, Борислав Михаиловић Михиз, Дејан Медаковић, Стеван
Раичковић, Борислав Радовић, Светлана Велмар Јанковић и многи други. На
челу колоне ношен је крст, али без присуства свештеника. Па ипак, када
је колона пролазила поред гробљанске капеле владика Амфилохије Радовић
наложио је да звоне звона...." и т. д. - И томе слично.
ПОСЛЕДЊА ВЕСТ О МАЛОЈ КУТИЈИ
Васко Попа
Мала кутија у којој је цео свет
Заљубила се у себе
И зачела је у себи
Још једну малу кутију
Мала кутија мале кутије
Заљубила се и она у себе
И зачела је у себи
Још једну малу кутију
И тако је то у бескрај ишло
Цео свет из мале кутије
Требало би да буде
У последњој кутији мале кутије
Ни једна од малих кутија
У малој кутији заљубљеној у себе
Није последња
Нађите сада свет
Оригинално? Више непоетска досетка, занована на идеји о кинеским ковчежићима.Попа је најпрецењенији песник српске поезије друге половине двадесетог века и државе у држави...
* *
Шта кажете? Какав пригодни хвалоспев – каква галерија на сахрани једног песника, члана ЦК КПС, уредника најутицајније комунистичке издавачке куће државе у држави, чији је директор био један од пуковника чувене Удбе, а један од уредника доведен из Загреба да соли памет Србима с ову страну Дрине – осредњи преводилац, човек према аршину државе у држави. Само је анђео у тој издавачкој кући био, аутор недовршене Последње књиге и песме из ње цитиране, у пригодном подсећању. Код нас Срба, дакле, постоји разборитост, и она се огледа и у томе, да се прва три дана, или неколико дана по укопу, о покојнику говори све најбоље, а пола године после тога, све са обзиром на истину. А погледајте, шта и како пише, тај, тзв. Пригодничар, после 29 година! Човек је млад (млађи је четири године од мога старијег сина, доктора који не може да нађе посао у Србији деценијама!) Очигледно је да он са књижевном историјом, биографијама и чињеницама, и тзв. Општим местима, бирократском књижевношћу, вредновањем и превредновањем, има онолико везе, колико труло дрво са диреком! Али нека, нека гура, нагледао сам се у животу сличних, успешних. Успешни су овде НАЈНЕУСПЕШНИЈА СОРТА.
3.
Такве глупости које се објављују на друштвеним мрежама, али и по часописима које финансира официјелна држава, не читам више. То се пише и трукује да би и нама старијима али и млађима који појма немају бацило прашину у очи!
Али, да ово не заборавим: Новости су штампале пре две године фељтон А. Петрова , који је хтео да буде песник, а писао некакве романе (одломке из његовог "романа"(?), сећања), који ако се чита између редова (а како би другачије?) пружа не један пример за скидање позлата са хагиографија писаца државе у држави (видети фрагменте ....Александар Петров, Пророчке слутње Васка Попе | Остали чланци | Novosti.rs ) Тамо има довољлно – понављам "грађе" подстицајне за доказе зашто су постојали уредници, сви, нема изузетака, у Титово време – зашто су били плаћени. А тек како су и зашто добијали све могуће и немогуће награде, или како су примани у академије и на друга места. Како су били фаворизовани.
Ко би ти људи били да – тзв. Држава у држави – једну минорну политичку бољшевичку скупину није избацила снагом поводња крајем Другог светског рата?! Да ли сте о томе размишљали? Млади људи о томе морају да размишљају све чешће са ослонцем на здрав разум, а не на пристрасност и "бајке" које су дириговале катастрофално васпитање генерација после Другог светског рата у Југославији...
4.
Пре неколико ноћи, телефонирао ми је тзв. Стари књижевни пријатељ, након четири године нејављања, и уместо уобичајених честитки за добро здравље и боље дане у новој години засуо ме оптужбама од којих сам зинуо, на првом месту, да сам као антологичар "погрешио што сам свога млађег брата песника "некритички гурао", дајући му више простора него другима. Итд. Итд. Итд. Срећом телефонска веза је пукла.Да је поново позвао, питао бих га – што се није последње четири године јављао, макар онако; јер знао је минулих година, до 2016. да ми шаље своја писанија неколико пута месечно. Што он, који се уз то бави и некаквом "немуштом" књижевном критиком не седне, напише и објави све то што је покушао да ми саспе у лице недавно. Па да му одговорим ред по ред како заслужује?!
Просто је невероватно, да тај човек, са душом у носу који тешко говори, због бољки које га сустижу, скупио снагу за тај неочекивани поступак ... како да то назовем? Шта је то? Зашто му сметају млађи песници Александар Лукић, Дончић?!
Чиме га то повређују, нервирају? Чињеницом да стреме истини, да су се побунили?
Али ни ти песници нису више млади, као што нису ни каријерни Срби, ни припадници неких ложа, модерних или некаквих посебних секти...
Шта човек да уради са неким таквим? Ружним покушајима и острашћеношћу која би да се представи на неки бољи начин него што у ствари јесте?
Непуни пар месеци после тог прекинутог телефонског разговора, видео сам да је преминуо... Тај незавршени и неочекивани прекинути разговор био је уједно и наш последњи...
Нема коментара:
Постави коментар