Извод,016

 

Без везе!СЕОБЕ ПОКОЈНИХ СРБА

Трауматска тема. - Сеобе мртвих. - "Срби селе и покојнике са Косова"

Новости пишу да Срби због честог скрнављења гробова не желе да оставе на Косову посмртне остатке својих најближих. - Зар на насловну страну и ова вест?

Ако најтиражнији српски лист објави вест са таквим насловом, и то у овим данима, поставља се питање: Да ли је то нормално?

Ако Срби преносе и покојнике, шта то може да значи, у очима народа, да је, можда, ствар већ свршена?

Срби селе и мртве са КиМ, пренос 2.000 евра

Д. Зечевић | 02. август 2013. 21:31 | Коментара: 27

Расељене српске породице преносе своје мртве из гробља са Косова и Метохије. Осиромашене породице одвајају до 2.000 евра за ископавање и транспорт костију

___________

ОКРУЖЕНА депонијама и сметлиштем, порушени и оскрнављени споменици, ископаване и разбацане кости из гробова, честа су слика претходних четрнаест година на православним гробљима широм Космета. Пошто „ни мртвима не дају мира“ све већи број расељених Срба из покрајине одлучује да и посмртне остатке најмилијих пренесе у расељеништво.

- Човеку, чији идентитет не желим да откривам и који је помогао бројним породицама са Косова да пренесу посмртне остатке својих најмилијих, послала сам податке, извод умрлих и овлашћење да све заврши у моје име, односно да ангажује санитарног инспектора косовске општине који обилази гробно место и даје дозволу за ексхумацију. Тај човек је завршио неопходну папирологију, купио дрвени и лимени сандук и довезао посмртне остатке мог супруга до Ниша - прича Гордана из Косова Поља.

Иако не жели да открије колико је платила за поменуте услуге, незванично сазнајемо да се цена преноса посмртних остатака креће између 1.000 и 2.000 евра, у зависности од тога са ког гробља на Косову се узимају и докле се транспортују. Такође незванични подаци указују да је у протеклих четрнаест година са гробља на Космету пренето близу 1.000 посмртних остатака.

- Супруг Слободан (58) умро је марта 1993. у Косову Пољу, где смо га и сахранили. Његове посмртне остатке пренела сам ове године - на двадесетогодишњицу смрти, јер више нисам могла да поднесем да приликом сваког обиласка гледам све то... Једва сам проналазила његов гроб. На митровданске задушнице решила сам да то прекинем - прича за „Новости“ Гордана Ристић (67) из Косова Поља, расељено лице у Нишу.

Папирологију, ексхумацију гробног места и превоз посмртних остатака обавила је, каже, уз помоћ власника радње са погребном опремом са Косова. Иначе, њен син Давор (28), киднапован је 22. јуна 1999. на путу Косово Поље - Приштина и од тад ништа не зна о њему.

Иако прецизних података о броју пренетих покојника нема, незванични подаци указују да је таквих примера на стотине.

Извор: Вечерње новости

7. март 2019. (Читајући овакве вести у Шведској,где сам се затекао, и нарочито коментаре уз такве текстове, данима сам био депресиван. Срби су вековима били осуђени на сеобе живих, али Сеобе мртвих Срба? Са територије која је синоним њиховог најдубљег и најважнијег завичаја кроз векове? Није ли то велика срамота за Европу, пре свега, и за велике силе које су  под сумњивим околностима отимале од тзв уже Србије читаву једну просторно мању земљу?? Која је више од покрајине, омогућујући геноцид вешто прикриван.)