ПАРАДОКСИ
Судбина Истине
„Шта није јасно!“ Или прича о Истини
На друштвеним мрежама – Фејсбуку, Виберу, Твитеру и др. – можда и на јутубу, данас можете пронаћи више занимљивих ствари и прича и причица, које се више приближавају истини, од тзв. чланака дневне штампе, таблоида, или не малог броја електронских медија.
Јавност покушава да се брани на разне начине, јер истина је као вода која се не може зауставити.
На Виберу и Фејсбуку круже разне „сличице“ (на ову тему).
Погледајте и ову.
Ево, ова слика, са текстом, и лик, могла би бити „икона“ – онога што се тренутно дешава – тј. ПЛАНДЕМИЈА. Образовани људи су – народски речено – они који су заиста сачували свој образ.
Интернетом се, поред других ствари, шири извесна истина, и на овај начин – сликом-текстом. Слика више каже од хиљаду речи… али не би било лоше, да објављивачи ових сличица, понекад пут према истини која се потискује на хиљаду начина, КРЧЕ И ПРОКРЧЕ и причицама, попут оне коју је на свом фејсбук профилу, забележио историчар Igor Milosavljevic*
Ima jedna dobra priča, ne znam ni ko je napisao, čini mi se skoro nepoznati autor, a ne sećam se ni ko mi je ispričao, jedino čega se sećam da priča ide ovako: Jednog skromnog finog čoveka, komšije su prijavile policiji da je disao svež vazduh, što je bilo zabranjeno. Policija je došla i pitala ga da li želi da se izjasni da nije kriv, tačnije da nije disao svež vazduh, ali iz čoveka je provalio gnev i prkos koji se skupljao godinama i odgovorio je: jesam disao, pa šta, disao sam i to ne samo ja, disala je i moja supruga, disala su i moja deca, a video sam i komšije i to baš one koji su me prijavili kako dišu. Sad me vodite gde hoćete. Uhapsili su ga i osudili. Zabranjeno mu je da zauvek diše svež vazduh.
Priča je utoliko zanimljiva što ostavlja svakome da sam izvuče ono što zovemo naravoučenije…eto izvolite
____
Истина је на свету, усамљена и гола, Као на фотографији једне Лауре.
Ово сам публиковао на ФБ. Текст је видело једва десетак прегледача. Појма немам ко су - какви пријатељи! Да - "пријатељи" разноразни. Мобилни телефон и повремени упад на неку од друштвених мрежа, украде ми најбоље часове дана, или ноћи. Много је боље да време потрошим возећи бицикл, радећи у башти, или винограду. Обилазећи саднице, и неке стазе обрасле травуљином. Играти се са мачком кога сам нашао на буњишту и усвојио... Малтерисати делове фасаде магазе, коју су загризли ту и тамо неумољиви очњаци година, киша и снегова.
Кога брига за истину на овом свету!
Колико лицемера. Колико крвопија. Колико вампироликих паметњаковића, или оних бештија, које су промениле више мушкараца него чарапа у животу, и које баљезгају, као да су на неком ријалитију, сатанском розе вампир-балу!
21.08.2020. 15.42.57
Нема коментара:
Постави коментар