Тамна и светла страна
Постоје тамна и светла страна света, космоса, човека; друга страна Месеца. Човек мало зна о тамној страни, о себи; која је права заветрина непоменика, слабости, болести, бесмисла? Човек нема довољно храбрости да завири у ту мрачну страну, и зато - мислећи да иде пречицом - иде у ствари слично раку, споро, често унатрашке, и бира погрешне ствари, пијанство, лажи, заборав, проституисање, секте, лоше друштво, и поводањ, који га понесе са муљем и глибом на дно мора и океана, међу чудовишта још мрачније дубине о којима појма немамо...
Тамна страна, де факто, водећи човека или жену на својој узици, невидљивој узици, као магарца тврдоглавог, доведе на на крају крајева до руба понора, амбиса, болести, које често не разумеју, него тумаче судбином. Судбину човек ствара својом тамом, мрачном цртом свога карактера која месецима и годинама превладава.
И тако води их Непоменик, зао анђео, мрачним стазама; траже и налазе себи сличне; чезнући за светлошћу и истином, стижу у Земљу Недођију, где петао не кукуриче и где мачка не мјауче, и где је пустош господар. Призивају Анђела, али долази им као Спаситељ Непоменик, побуњени анђео, и углавном репати, и курати обрис Прошлости, суморни биланс личног искуства; бекства која су тобож водила у бољи нови свет, али која их доводе у тзв. НОВИ ВАВИЛОН, чијем почетку пропасти присуствујемо.
Нико не може зауставити Апокалипсу, и пропаст Новог Вавилона. Збогом, Америко! Збогом, цивилизацијо, која сахрањујеш саму себе.
Пропадни, јер ниси упознала своју светлу страну. Љубав и Бога, на првом месту. Културу на другом месту. Различитост на трећем месту.
Светлост је различита и друкчија од таме; јер светлост ма и један зрачак има моћ да обасја мрак и паучину и пустош тамне стране, векове и велика сакривања, и лажи, пирамиде властољубивих крвопија.Разумевање различитости је дејство најмањег зрачка светлости, проницања - на првом месту - у расветљавање властите таме, јер кад човек успе да расветли макар само делић мрачног света, мрачних сила сваки, коме то успе, добије ореол око главе, златни или светли ореол. Зашто такве ореоле сликају око глава средњевековних светаца у Православљу?
Зашто не издрже у тој вери тзв. верни, крштени у њој као бебе?
Зашто прелазе у друге вере и друге секте и мрачне дружине, којима управљају из дубоког склоништа у мраку, велике крвопије?
То је гнусно - бежати, ићи линијом мањег отпора, или то лицемерно скривати од верујућих, као да се то може сакрити...
субота, 28. новембар 2020. Након буђења...
Нема коментара:
Постави коментар