УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 11. фебруар 2017.

Домаћи Немци (фолксдојчери)

Весеље крај обешених Срба / 14. децембар 2014. 17:30 | Коментара: 4  &/  
У ЛОГОРУ Босанаца на Островачкој Ади био је командант фолксдојчер Оскар Карачаји, бивши чиновник Пучке банке из Ковина
У ЛОГОРУ Босанаца на Островачкој Ади био је командант фолксдојчер Оскар Карачаји, бивши чиновник Пучке банке из Ковина. Режим у овом логору био је неподношљив. Сведок Владимир Томашевић, шумар из Панчева, сведочи о томе следеће:
"Крајем августа 1941. када сам дошао у логор затекао сам 700-800 Босанаца који су доведени са Сајмишта. Био сам више пута очевидац када су болешљиве, изнемогле логораше тукли само зато што нису могли да буду успешни у раду као млађи и издржљивији логораши. Тукли су их каишевима, кољем и дебелим штаповима као стоку. Хране у почетку није уопште било скоро никакве, а касније су добијали обично пасуљ или качамак редак са трицама без масти. 'Леба уопште нисмо добијали. Воду смо пили из Дунава и због тога добијали јак пролив. Што услед туче, што због хране дневно је умирало 20-30 људи".
Убиства ради одмазде вршена су током читаве окупације по свим градовима и селима Баната - Фолксдојчерска команда јавне безбедности у Банату стрељала је 1.389 лица.
Један пронађени оригинални документ у општини Бочар од 7. августа 1941. описује како су банатски фолксдојчери гледали на комшије Србе:
"Поводом догађаја последњих дана примећује се известан немир међу немачким становништвом у Бочару и општа би жеља била, када би се све што је сумњиво и што се налази у апсу стрељало и то на тај начин да се у сваком селу по неколико њих стрељају да би већи страх завладао међу Србима. Ако сви ови и даље буду на слободи и ако не буду подвргнути строжим мерама, мора се рачунати са најгорим, јер као што је то већ познато, то је један врло подмукао народ".
У селу Башаид 4. октобра 1941. јавно је стрељано 11 Срба, осумњичених да су комунисти. Жртве су обешене по бандерама испред православне цркве и општинске зграде. Били су присустни не само сви фолксдојчери из места већ су дошли и фолксдојчери из суседног села Бикача. Доведена је фолксдојчерска блех-музика која је свирала пред општином где су у два реда биле обешене жртве. У општинску зграду је донето буре пива и ту се пило и веселило.
ЗЛОЧИН ПИЈАНОГ ФРАНЦАПреживели логораш, др Ђорђе Стојковић из Ковина, сведочи о логору смрти на Островачкој Ади: "У року од месец дана број логораша Босанаца спао је од 801 на око 200. Последице изгладњавања биле су страховите. Људима су отпадали удови, прсти на рукама и ногама, полни уд, зуби су испадали... Нарочито је карактеристичан случај младог Босанца Баче. Њега је пијани есесовац Франц Паунеску, фолксдојчер из Бегеј Св. Ђурђа, везао за дрво и сваких пола сата убадао ножем. Бача је умро после 17 убода. Двојица Босанаца, отац и син, који нису могли издржати злостављања бацили су се у Дунав и удавили се."
Ни то није било довољно, него су тројица из Башаида, Франц Нехр, Франц Мали и Петер Котре, исте ноћи зашли по српским кућама, из кревета извукли петорицу Срба и на улици их зверски побили.
Нису само фолксдојчери по селима испољавали бес према Србима, него се исто дешавало и у градовима.
Ево кратког извода из описа једне масовне туче 4. августа 1941. у Великој Кикинди. Према исказу свештеника Ђуре Степановог, који је био у првој групи од 50 жртава, њих су тукли читав сат и по. Они су били дотерани у дворану соколане где су им фолксдојчери наредили да се скину голи до појаса и да са својим кошуљама, капутима, капама и шубарама бришу патос клечећи. После десетак минута присутни фолксдојчери, цивили, војници и полицајци, навалили су као разбеснеле животиње са ашовима, лопатама, кундацима, бајонетима, тољагама и ногама на жртве.
Сведока су као свештеника издвојили у угао сале где су га зверски тукли, па му потом дали да вуче велику четку за глачање паркета, на којој је стајао један фолксдојчер. Пошто он исцрпљен од туче није могао да је вуче, пришао му је официр који га је 50 пута својим кожним опасачем свом снагом ударио. Један од војника убо га је бајонетом више пута у бутину, а фолксдојчер, цивил, обућар из Кикинде, узјашио га је, опсовао му мајку поповску и почео да му чупа браду.
Како се која од претучених жртава онесвешћивала, фолксдојчери су је хватали за ноге и одвлачили у двориште где су их бацали једне на друге као стрвине. У међувремену су довођене нове жртве па је настављена туча трајала скоро читаво послеподне. Од задобијених повреда у тој масовној тучи четворо је изгубило живот.
Банатски фолксдојчери нису престали са својим злочиначким делањем ни последњих дана окупације.
У Српској Црњи банатски фолксдојчери из Немачке Црње, који су се евакуисали 3. октобра 1944, два дана касније упадају камионом на коме су се лепршале совјетска и југословенска застава. Раздрагани грађани који су пошли у сусрет камиону покошени су митраљеским рафалом фолксдојчера из Немачке Црње, које је предводио бивши управник Нојхаусеновог имања "Јулија мајур". Становништво је препознало још доста фолксдојчера из обе Црње који су учествовали у масакру. Том приликом убијена су шесторица Срба, а одведена су седморица чији су лешеви, сем једнога, страховито унакажени нађени на друму за Жомбољ на румунској територији.
Злочиначко деловање банатских фолксдојчера тешко је погодило словенско, јеврејско и циганско становништво. Према подацима из пријава оштећених и њихове родбине, у Банату је за време окупације страдало 36.339 људи, а побијено је 2.410.
Свесни да су себи за свагда онемогућили опстанак међу комшијама, Немци су побегли из Баната. Од 128.919 фолксдојчера, колико их је укупно било за време окупације, 32.290 их је побегло непосредно пред ослобођење.
Према подацима, у Петровграду и Панчеву је проглашено 4.025 фолксдојчера за ратне злочинце односно народне непријатеље.
ИЗ ЛОГОРА НА СТРЕЉАЊЕ
Концентрациони логори у Банату нису били само свирепа мучилишта већ и резервоари из којих су бирали жртве које ће бити стрељане "у име одмазде" за поједине диверзантске акције народноослободилачког покрета у Банату.
КРАЈ

Нема коментара:

Зз

Зз
ВИЛИНСКА ПЛЕТЕНИЦА (Водена пећина) ПАМУК ~ Non, Je ne regrette rien