ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ ПЕТЕ / Ф. М. Достојевски

Ф. М. Достојевски, ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ ПЕТЕ

171

Све наше вештачке границе (Финска, Пољска) јесу природне и успостављене су несвесно.

172

Нама¹²⁸), дакле, треба Турска.

173

Пољаке и Турке не треба насилно претварати у Русе, њих треба асимиловати развојем. ., . руског духа (идеје тла).

174

Пруска ће силом ујединити Немачку. Аустрија је за њу ситна риба . .. Пруска ће силом ујединити Немачку док ће се Аустрија распасти.

175

Западна Немачка прикључиће се једним делом Пруској, а једним делом Француској. Тада ће се изменити карта Европе.

176

Сав реализам Писемског своди се на знање камо треба упутити коју молбу.

177

Правој снази нису потребне псовке.

178

Обломов. Руски човек много и често греши против љубави али и први себе због тога кажњава. Он је сам себи џелат због тога. То је најкарактеристичније својство руског човека. Обломов би само да му буде меко и удобно.

Он је само ленштина, уз то још и саможива.

Он чак и није руски човек. Он је петербуршки производ. Он је додуше господиеић, али не руски већ петербуршки господичић.

179130)

Ви сами сте своје гледиште компромитовали.

180¹³¹)

Сва малограђанштиха социјализма испољила се код вас као што се у »Гласу« испољила малограђанштина петербуршког либерализма.

181¹³²)

Онај ко пише са страним нагласком налик је на оног што говори са страним нагласком.

182¹³³)

Антонович не само што је у прах и пепео сатро Тургењева него га је и одувао из руске књижевности.

183

Мало познати г. Пипин је надшипак.¹³⁴) Обични шипак је г. Антонович, а Ив. Г.-М.¹³⁵) је подшипак са грађанском сузом у оку.

¹²⁸) Русији. — Прим. прев.

¹³¹) »Савременику«. — Прим. прев.

¹³²) »Савременику«. — Прим. прев.

133) Поводом Антоновичевог негативног приказа Очева и деце (текст се звао »Асмодеј нашег доба«, објављен у »Савременику« бр. 3, 1862). — Прим. прев.

¹³⁴) Пипин је од 1860—1861. био професор Петербуршког универзи-тета, после чега је сарађивао у »Отаџбинским записима« и »Савреме-нику«. Више се бавио науком него публицистиком, због чега није био нарочито познат широј публици, али га је већ 1871. ниска царска акаде-мија изабрала за свог члана. Истина, цар није тада потврдио његов избор. Пипинове заслуге су у заснивању руске културно-историјске шко-ле из које су се развили генијални А. Н. Веселовски и низ других, мање значајних руских проучавалаца књижевности. Написао је, поред осталог, и један кратак »Преглед историје српске књижевности«, преведен на наш језик у »Књижевној историји« бр. 12, 1971. — Прим. прев.

¹³⁵) И. И. Гољц-Милер, песник и револуционар, рано умро од туберкулозе (живео од 1842—1871). Његов таленат високо је ценио Њекрасов. Дела су му први пут у целини објављена тек 1930. Он је аутор оне пес-ме о »сузама грађанина« што »спавају у равници«, која је штампана под псеудонимом »Тв. Г.-М.« у »Савременику« бр. 2, 1864, а коју До-стојевски на.води^: у чланку »Господин Шчедрин ...« (види том 5 ове едиције, стр. 559). — Прим. прев.

            = извор:  Ф. М. Достојевски,  БЕЛЕЖНИЦЕ - Београд, 1982, стр. 85-87