NEOBIČNA SLIKA / Kristina Radoličić

Prozor. Robna marka Sazvežđa Z

Jedan Slikar je sedeo ispred platna i razmišljao šta bi mogao da naslika. Živeo je u malom stanu i maštao da jednog dana od prodaje slika kupi kućicu pored jezera. Mislio je da su najsrećniji ljudi oni koji mogu po ceo dan da uživaju pecajući. Sa njegovog prozora se videla ulica koja je danju vrvela od ljudi jer se u blizini nalazila pijaca. Tako je jednog jutra spazio mladića koji je, praveći se da kupuje voće, uzeo novčanik iz džepa jednog gospodina. Umesto da vikne ili pozove policiju, Slikar je zgrabio četkicu i počeo da crta Lopova. Crtao je ceo dan i veče i onda se umoran bacio na krevet. Kad se probudio video je da su iz njegovog stana nestali fotelja i lampa. Bio je uplašen i zbunjen. Počeo je da proverava da li još nešto nedostaje kada mu se pogled zaustavio na slici. Trljao je oči u neverici. Gledao je u sliku ponovo i ponovo. Mislio je da sanja. Ali na njegovoj slici, Lopov je zavaljen u fotelji pored koje je stajala lampa čitao novine. Slikar je bio siguran da su to njegova fotelja i lampa, mada mu nije bilo jasno kako su se oni našli tu. Čak je i datum na novinama bio od tog dana. Slikar je prvo pomislio da pozove nekoga, ali nije znao koga. Niko mu ne bi poverovao i mislili bi da je prolupao. Ceo dan je proveo hodajući po stanu tamo-amo i zureći s vremena na vreme u sliku. Izmoren razmišljanjima legao je u krevet i zaspao. Nadao se da će kada se probudi videti da je sve to bio san, ali ga je s jutrom dočekalo novo iznenađenje. Nije bilo ni traga njegovom frižideru. Bio je prestrašen i nije se usuđivao da pogleda sliku. Ali znatiželja mu nije dala mira. Okrenuo se prema platnu na kome je, kao što je i očekivao, bio frižider potpuno isti kao njegov. Na podu pored fotelje su bili ostaci hrane kao da je Lopov jeo. Slikar je požurio da pozove policiju, ali je znao da će mu se smejati. Tako nešto nije bilo moguće, ali njemu se ipak dešavalo. Slikar je odlučio da dežura te noći, ali ga je umor još jednom savladao i zaspao je nedugo posle ponoći. Probudila ga je hladnoća i kad je otvorio oči shvatio je da leži na podu bez ikakvog pokrivača. Na njegovom krevetu na slici je spavao Lopov, ušuškan u njegovo ćebe. Besan, Slikar je uzeo četkicu i počeo da prelazi po platnu. Radio je brzim pokretima jer je želeo da nacrta nešto do ponoći. Na slici se sada nalazio Policajac i prostorija sa rešetkama. Slikar je bio zadovoljan i jedva je čekao jutro bez obzira što ga je čekala još jedna noć na hladnom podu. Njegov plan se delimično ostvario sutradan. Iako njegovih stvari nije bilo u stanu izuzev na slici, jedan drugi prizor mu je izmamio osmeh na lice. Lopov je sada bio u prostoriji sa rešetkama dok je Policajac, zavaljen u Slikarevu fotelju čitao novine. Slikar je bio uzbuđen zbog ovih čudnih događaja i pošto nije mogao nikome da priča o njima izašao je da prošeta i razmisli o svemu. Kad se vratio u stan primetio je da Policajac izgleda tužno pa je odlučio da mu sutradan nacrta nešto. Te noći je čvrsto spavao. U zoru su ga probudili udarci u vrata. Neko je vikao ''Policija! Otvaraj!'' Slikar je otvorio vrata i ugledao dva policajca. Tražili su Devojku koja stanuje preko puta njega i koja je u toku noći nestala iz svog stana zajedno sa klavirom. On im je objasnio da ne zna gde se Devojka nalazi. Ušli su da pogledaju njegov stan i iznenadili se kada su na slici koja je bila na sred sobe videli lik Devojke koju su tražili.Sedela je za velikim crnim klavirom, a Policajac je naslonjen na njega slušao uživajući. Činilo se da i Lopov uživa u njenoj muzici. Policiji je Slikar bio sumnjiv i odveli su ga u stanicu na razgovor. Pošto Devojka nije pronađena narednih dana, kao ni klavir, slikar je osuđen i zatvoren. Jedina molba koju je imao je bila da mu dozvole da završi sliku u zatvoru. Dato mu je platno, četkica i boje. Dane je provodio slikajući i gotovo da ništa nije jeo. Kada je stražar jedno jutro prošao pored Slikareve zatvorske ćelije, video je da je prazna izuzev slike na sredini. Kada je prišao slici video je na njoj prelepu kućicu pored jezera i čoveka koji je zavaljen u udobnu fotelju pecao.

Kristina Radojičić*

Profesor engleskog. Prvi put objavljuje u Zavetinama.