Уз жељу да се воденичко коло окреће
годинама и вековима, јуче је у Марковој Цркви, на обали реке Топлице,
одржан трећи Сабор воденичара Србије. Окупило се седамдесетак воденичара
и помељара из свих крајева Србије, а ове године, први пут, на сабору су
биле и њихове колеге по занату из Чајнича у Републици Српској.



Покрај знамените Кумове воденице на Топлици, десној притоци
реке Колубаре, додељена су мајсторска писма онима који су од
прошлогодишњег саборовања до сада стасали у овом, доскора заборављеном
занату.

- Српске воденице су најзначајније тековине наше
прошлости и заложног права на сопствену историју - рекао је отварајући
сабор Живорад Бојичић, председник Општине Лајковац. - Саборовање
воденичара има свој дубок смисао, као залога и упориште једног од
најплеменитијих заната и смотра народног духа и српске традиције.

Најмлађи
воденичар у Србији, Ђорђе Павловић (15) из Маркове Цркве, и јуче је
засукао рукаве у Кумовој воденици, у којој ујам узима већ пет година.
Овладао је безмало свим тајнама овог заната, којим ће се бавити и даље,
иако је уписао први разред Средње пољопривредне школе у Ваљеву...

СЛАВА -
Први пут, ове године, воденичари обележавају своју крсну славу, Малу
Госпојину, а надамо се да ћемо се, убудуће, сваке године, 21. септембра,
окупљати у Марковој цркви - каже Милан Павловић, председник Друштва
воденичара Србије. - Поносимо се што смо, за кратко време, успели да
воденичарски занат отргнемо од заборава. Многе оронуле воденице широм
Србије се обнављају...
- Није напоран занат, јер га волим - каже Ђорђе.

-
Кад сам био млађи, док су моји другови играли фудбал, ја сам време
проводио у воденици. Међутим, многима од њих свидело се шта и како
радим, па су својим очевима говорили: "Тата, купи ми воденицу."

Др
Раде Јовановић, стручни саветник у Институту за примену науке у
пољопривреди, сматра да су воденице прави пример руралног развоја и
одрживости.

- Кукурузно и пшенично интегрално брашно самлевено у
воденици враћа се на трпезе, као вид здраве хране - каже др Јовановић. -
Поготово што је кукурузно брашно одлично за исхрану особа алергичних на
глутен. Уз одговарајуће сертификате, воденичари би своје производе
могли да пласирају на тржишта ван Србије.

Ове године, први пут на
сабору учествовали су и воденичари из Републике Српске. Овај занат,
кажу, готово је нестао на просторима лево од Дрине.

-
Мало људи посвећено је очувању воденичарског заната у Републици Српској
- каже Дарко Ћаћић, власник век старе воденице на реци Јањи у Чајничу. -
Некада, на реци Јањи, било је стотинак, а данас постоје само три
воденице. Међутим, много више воденица постоји и ради у Босанској
Крајини.







Сродне вести