ДОКТОР(ка) | (ог)роман ОРМАН
субота, 28. мај 2016.
понедељак, 23. мај 2016.
МАУТХАУЗЕН – СТРАТИШТЕ У ОБА СВЕТСКА РАТА
Од нашег специјалног извештача
Линц/Маутхаузен – Власник куће пред којом смо се паркирали брижљиво је одабрао мушкатле за гредицу под својим прозором: поређао их је у валеру од интензивно црвене до бледо розе. И његове комшије из лепих, невеликих кућа са фасадама у пастелним бојама имају вртове са густим, смарагдно-зеленим живим оградама правих линија, лепо уређене травњаке, цватове љубичастог јоргована, шармантне жуте цветиће „дан и ноћ“. Могло би то глатко бити слика на разгледници са натписом „Поздрав из Аустрије“, али Ебензе то није. Као што ни Маутхаузен после Другог светског рата више није само тихо сеоце на обали Дунава, како су га видели путописци из неких предратних времена.
(Фото Ј. Чалија)
Ебензе је био подручни логор у систему концентрационог логора Маутхаузен, једном од најсуровијих где су несрећни интернирци током Другог светског рата били одвођени. Ту где су данас куће са брижљиво уређеним двориштима биле су бараке за логораше, ограђене бодљикавом жицом и чуване са високих стражарских кућица. Одатле, неколико стотина метара даље, заточеници логора Ебензе одвођени су у стрме планине где су копали тунеле за потребе нацистичке војне индустрије, чије су фабрике стално биле на нишанима савезничких бомбардера. Само један од тих тунела је отворен за посете, остали се, како сазнајемо, и даље користе, неки и за војне потребе. Онај који се може видети запрепашћује својом величином. Са бетонским сводом и зидовима од цигала, висок 15 и широк око 20 метара, импозантношћу делује неспојиво са фотографијом својих градитеља: живих костура ошишаних до главе, у танким, прљавим дроњцима. Храњених прокуваним корама од кромпира и са 150 грама хлеба дневно. Последњих месеци рата умирало је и до 350 људи дневно, а нацисти су довлачили нове и нове несрећнике у Ебензе, да граде монументалну подземну фабрику наоружања.
Тешко је проценити да ли страшнији утисак оставља све оно што се данас може видети у Ебензеу или чињеница да он чак и није био најсуровији подручни логор Маутхаузена. Један је био још стравичнији – Гузен. Оформљен 1940. године, да служи као погонско гориво рата, као фабрика за производњу наоружања. Његови заточеници ископали су чак седам км подземних тунела. Као и у Ебензеу, радили су најпримитвнијим алаткама и врло брзо би страдали. У Гузену се налазио и крематоријум: ту је спаљено око 37.000 људи. Радно способни били су средство рата, предмет бесмислених иживљавања и тортуре, истребљења. И не само то. Коришћени су и у „научне сврхе“. На десетак км од Маутхаузена, у Алковену, у ренесансном дворцу Хартхајм, обављали су се медицински експерименти на логорашима Маутхаузена. Нацистички лекари вежбали су на њима операције, испробавали нове лекове, тестирали колико могу да издрже у леденој води... У том дворцу ужаса експериментисало се са начинима убијања, са гасним коморама и крематоријумима. Била је то лабораторија нацистичке фабрике смрти. Прве жртве били су они који су проглашени за радно неспособне. Четвороспратни дворац Хартхајм био је Завод за умоболне који су нацисти претворили у један од шест такозваних Завода за еутаназију и газирање. По броју уморених, око 30.000, Хартхајм је био на првом месту. Имао је четири крематоријумске пећи и гасне коморе. Еутаназија је спровођена са језивом педантеријом. Прорачунато је колико ће држава за десет година елиминисањем „радно неспособних“ уштедети новца на храни. Документ са тим прорачуном са бројком 885.439.800 рајхс марака искуцаном црвеном бојом део је сталне поставке меморијалног центра Хартхајм. Одмах испод њега, налази се други документ: табела „уштеде” у намирницама: кромпиру, шећеру, сланини, путеру...
Ниједан од ова три подручна логора Маутхаузена, ни робовски рад и копање тунела у Ебензеу, ни крематоријум у Гузену, ни медицински експерименти у Хартхајму, нису заобишли људе са ових простора. О томе сведоче и спомен-плоче сваком од њих. У Ебензеу, осим централног споменика који је жртвама логора подигла СФР Југославија, на зиду где су плоче које су потомци, Италијани, Јевреји, Пољаци, Шпанци, подизали својим страдалим прецима налази се и плочица од белог мермера. На њој је слика мушкарца са шајкачом. Поред ње пише: Душан Кривокапић (1900-1945) и логорашки број 29692. У Гузену, у ограђеном простору где се налази крематоријум, на једном од зидова слична бела мермерна табла. Михајловић П. Живојин (1910-1944) Винарце- Лесковац Југославија, пише на њој. И фотографија човека усликана из полупрофила, у оделу и са краватом. „Својим друговима умореним у дворцу Хартхајм Бивши интернирци КЛ Маутхаузен из Југославије” уклесано је великим црним словима на табли у приземљу дворца Хартхајм.
Уобичајена је фраза да ови страшни простори данас опомињу и упозоравају да се ужаси који су се ту догодили никада не понове. Друга фраза – да живот тече даље – добија потврду одмах иза зидина меморијалног комплекса у Ебензеу, у лепо уређеним кућама пастелних боја....
= Препоручени чланак, видети више: Јелена Чалијапонедељак, 23.05.2016. у 08:05 (Политика)
_____________ из коментара уз овај чланак:
_____________ из коментара уз овај чланак:
Dejan Ristic KGпре 3 сата
Nemacka je kulturna nacija??? ... ceo zapad je takav. Zanimljivo je da su svi genocidi sprovedeni od strane zapadnih,katolickih, naroda (plus Turci i Japanci),a da nikada zrtve genocida nisu bili narodi sa zapada. I mi njima dozvoljavamo da nam drze lekcije...
Одговори | Препоручујем 3
понедељак, 28. март 2016.
Уранијум убија немилосрдно
| 28. март 2016. 08:01 |Др Небојша Србљак, кардиолог из Косовске Митровице, о последицама НАТО бомбардовања. Сваке године бележимо пораст броја оболелих од карцинома за 25 одсто у односу на претходну
СРОДНЕ ВЕСТИ
УПОТРЕБОМ осиромашеног уранијума током НАТО бомбардовања нанета је дугорочна штета Србији и српском народу. Јер, сваке године имамо пораст броја оболелих за око 25 одсто у односу на претходну. У прилог овој чињеници говоре бројке на примеру оболелих у Косовској Митровици, где је 2011. регистровано њих 185, следеће 225, а 2013. 250. Зато су се наше суморне прогнозе, изречене још 2002, да ће употреба осиромашеног уранијума током агресије Западне војне алијансе на СРЈ изазвати епидемију малигних обољења, испоставиле тачним.
Овим речима др Небојша Србљак, кардиолог у ЗЦ у Косовској Митровици и оснивач НВО "Милосрдни анђео" која се бави подацима о броју оболелих од малигнитета на КиМ, објашњава за "Новости" да су "они који су користили осиромашени уранијум морали да знају какве последице изазива". Наш саговорник наглашава да студија његове организације, која обухвата период од две године пре и две године после бомбардовања, јасно показује да је пораст броја оболелих од малигних болести последица радиоактивности, а не стреса и других лоших животних навика.
- Сетимо се примера Италије која је обелоданила да су њихови војници, који су боравили на Космету, озрачени и да је повећан број хематолошких обољења директна последица употребе муниције са осиромашеним уранијумом - каже др Србљак. - Управо италијански војници у саставу Кфора били су распоређени тамо где је највише употребљавања муниција са осиромашеним уранијумом, у Пећи, Ђаковици, на Кошарама. Нјихове породице, колико је мени познато, добиле су одштету.
Др Србљак апелује на надлежне да и наша земља формално затражи обештећење, не само за материјалну штету него и због пораста броја оболелих од малигних обољења. Овај кардиолог тврди да је неко хтео да минимизира податке које је са својим тимом објавио још 2002. године да је на Космету број оболелих од малигнитета био повећан за готово 200 одсто у односу на период пре бомбардовања.
ОБАВЕЗА"ПРЕМА речима нашег саговорника, "Милосрдни анђео" је организација која је спонтано настала.-Тим српских лекара са Космета је сматрао да је наша обавеза да из дана у дан указујемо на овај проблем - каже др Србљак.
- Да смо у праву постало је јасно када су се тим поводом огласиле и наше комшије Албанци, који и даље, углавном, преко веза одлазе на лечење у Београд. Јер, и они, то је сасвим очигледно, имају поверење у стручност српских лекара. И зато мислим да би коначно могао да заживи наш предлог да се овде, у Митровици, отвори истурено одељење Онколошког института из Београда.
Др Србљак, иако сматра позитивним што се последњих година прате статистички подаци о броју оболелих, каже да је врло лоше то што овај проблем не схватамо и доживљавамо као национални, него "као туђу несрећу".
ПРЕВЕНТИВА НЕОПХОДНА
КОД највећег броја карцином се открије у касној фази, када је излечење немогуће. Др Србљак инсистира да се направи "модел за превенцију", односно покушај решавања проблема.
- Предложили смо да се узимају анонимно узорци крви како бисмо на основу тумор маркера могли врло рано да откријемо туморе, а што би процентуално побољшало степен излечења од карцинома - истиче др Србљак. - На нопходност превентиве опомињу садашњи подаци који указују да ће сваке године број оболелих бити у порасту за око 25 одсто.
Одустајање суда од случаја “Маркале” и још шест најстрашнијих инцидената снајперисања и гранатирања Сарајева у Караџићевој пресуди, уз нове доказе које одбрана намерава да пружи уз оне изведене на суђењу Младићу, може да унесе нову живост у суднице Трибуналу...
Другостепена пресуда Караџићу тек за три године / | 28. март 2016. 10:07 | Адвокат Горан Петронијевић о најављеној жалби одбране бившег председника РС пред Трибуналом
Другостепена пресуда Караџићу тек за три године
ОДБРАНА Радована Караџића већ је почела да ради на жалби на пресуду бившем председнику РС, али другостепену пресуду Апелационог већа Хашког суда реално је очекивати за отприлике три године. Првостепена пресуда Караџићу је најобимнија у историји суда у Хагу (2.600 страна), тако да ће и одбрана тражити продужење рока за најаву жалбе (више од 30 дана).
Говори овако за “Новости” адвокат Горан Петронијевић о најављеној жалби тима одбране Караџића и указује на то да је рок да суд одобри жалбу такође 30 дана. Потом ће, како каже, одбрана имати рок од нових 75 дана.
- Вероватно ћемо и ту тражити дужи рок, јер се жалимо по свим тачкама пресуде. Тужилаштво ће се, извесно је, такође жалити, а претопостављам да ће и Другостепено веће тражити додатне рокове за разматрање жалби. Све у свему, биће потребно до три године да се изрекне нова пресуда бившем председнику РС - каже Петронијевић.
Како објашњава, ови рокови у поступцима нису временски орочени, и зато ће пред судом све ићи релативно споро. Тужилаштво и одбрана, када дође време, срешће се још једанпут у судници на јавној седници, а потом се Другостепено веће повлачи и ради на затвореним седницима до доношења пресуде.
- Одустајање суда од случаја “Маркале” и још шест најстрашнијих инцидената снајперисања и гранатирања Сарајева у Караџићевој пресуди, уз нове доказе које одбрана намерава да пружи уз оне изведене на суђењу Младићу, може да унесе нову живост у суднице Трибуналу - примећује Патронијевић.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Зз
ВИЛИНСКА ПЛЕТЕНИЦА (Водена пећина) ПАМУК ~ Non, Je ne regrette rien