CRKVENjAK Mirkoposvećeno brine o maloj crkvi u seocetu blizu Požege. Svakog jutra on
otvara njena vrata i sa velikom pažnjom priprema obredne detalje kako bi
sveštenik održao misu. Kada je sve spremno, Mirko crkvenim zvonom
poziva vernike. Na njegov poziv odaziva se uvek samo jedna pobožna
starica, ali jednog dana ni nje nema...
otvara njena vrata i sa velikom pažnjom priprema obredne detalje kako bi
sveštenik održao misu. Kada je sve spremno, Mirko crkvenim zvonom
poziva vernike. Na njegov poziv odaziva se uvek samo jedna pobožna
starica, ali jednog dana ni nje nema...
Ova zanimljiva i istinita priča predmet je 25-minutnog dokumentarnog filma „Vekne hleba i
riba“ koji potpisuje španska autorka Irene Borego. Film je, uz
hvalospeve, već prikazan na nekoliko svetskih festivala, a regionalnu
premijeru imaće na Festivalu u Herceg Novom.
riba“ koji potpisuje španska autorka Irene Borego. Film je, uz
hvalospeve, već prikazan na nekoliko svetskih festivala, a regionalnu
premijeru imaće na Festivalu u Herceg Novom.
-
Prvi put sam došla u Srbiju 2007. kao student na razmeni u filmskom
kampu „Filmarta“. Tada sam otkrila ovu crkvu i rodila se ideja o filmu,
ali nažalost, nisam bila u mogućnosti da to realizujem. Odlučila sam da
se jednog dana vratim i snimim tu priču - otkriva u razgovori za
„Novosti“ Irene Borego.
Prvi put sam došla u Srbiju 2007. kao student na razmeni u filmskom
kampu „Filmarta“. Tada sam otkrila ovu crkvu i rodila se ideja o filmu,
ali nažalost, nisam bila u mogućnosti da to realizujem. Odlučila sam da
se jednog dana vratim i snimim tu priču - otkriva u razgovori za
„Novosti“ Irene Borego.
Svoj
film (koji još nema datum srpske premijere) Irene doživljava kao
„dokumentarnu bajku“. Pokušala je, kaže, da uhvati srž i svu
tajanstvenost duboko iskrene vere. Po njenim rečima, film govori o veri u
širem značenju: o istrajnosti, posvećenosti i strpljenju.
film (koji još nema datum srpske premijere) Irene doživljava kao
„dokumentarnu bajku“. Pokušala je, kaže, da uhvati srž i svu
tajanstvenost duboko iskrene vere. Po njenim rečima, film govori o veri u
širem značenju: o istrajnosti, posvećenosti i strpljenju.
-
Pravi heroj je crkvenjak Mirko. On nije sveštenik, ne drži službu, ali u
filmu saznajemo da ta mala crkva zavisi od njega. Obavlja svoj posao sa
velikom predanošću, u tišini i u senci, ali to što nije u centru pažnje
ne umanjuje njegovu važnost. I kad ga more sumnje, on radi svoj posao,
čak i kad niko ne dođe - toliko je jaka njegova vera!
Pravi heroj je crkvenjak Mirko. On nije sveštenik, ne drži službu, ali u
filmu saznajemo da ta mala crkva zavisi od njega. Obavlja svoj posao sa
velikom predanošću, u tišini i u senci, ali to što nije u centru pažnje
ne umanjuje njegovu važnost. I kad ga more sumnje, on radi svoj posao,
čak i kad niko ne dođe - toliko je jaka njegova vera!
POMOĆNIK NA “BORNOVOM ULTIMATUMU“ PRE
ulaska u svet filma, Borego je kao diplomirani ekonomista jedno vreme
radila na mestu finansijskog konsultanta. Usledilo je školovanje na
Kubi, na odseku filmske režije, kao i usavršavanje u Londonskoj filmskoj
školi. Radila je kao pomoćnik reditelja na nekoliko filmova, od kojih
je najpoznatiji „Bornov ultimatum“. Autorka je kratkih ostvarenja
„Kaleidoskop“, „Kalifornija“ i „Poker“.
ulaska u svet filma, Borego je kao diplomirani ekonomista jedno vreme
radila na mestu finansijskog konsultanta. Usledilo je školovanje na
Kubi, na odseku filmske režije, kao i usavršavanje u Londonskoj filmskoj
školi. Radila je kao pomoćnik reditelja na nekoliko filmova, od kojih
je najpoznatiji „Bornov ultimatum“. Autorka je kratkih ostvarenja
„Kaleidoskop“, „Kalifornija“ i „Poker“.
Boregova kaže da se u svojim filmovima radije bavi ljudima koji „žive na margini“.
-
U savremenom društvu koje je opsednuto uspehom i željom ljudi „da budu
viđeni“, ja tražim ljude koji nisu „zvezde filmova“ i koje mnogi
zapostavljaju i u stvarnom životu. Ima toliko lepote na mestima, među
ljudima i stvarima koji su obično skriveni. Nekada baš ta mesta i takvi
ljudi imaju potencijal da obasjaju naš život.
U savremenom društvu koje je opsednuto uspehom i željom ljudi „da budu
viđeni“, ja tražim ljude koji nisu „zvezde filmova“ i koje mnogi
zapostavljaju i u stvarnom životu. Ima toliko lepote na mestima, među
ljudima i stvarima koji su obično skriveni. Nekada baš ta mesta i takvi
ljudi imaju potencijal da obasjaju naš život.
Rediteljka stranim distributerima preporučuje „prikazivanje bez prevoda“.
-
Likovi ne govore mnogo, ali titlovi nisu potrebni jer doslovno
razumevanje reči nije toliko važno koliko tajne koje te reči kriju.
Naravno, srpska publika će ih razumeti, ali stranci neće - objašnjava
Irene.
Likovi ne govore mnogo, ali titlovi nisu potrebni jer doslovno
razumevanje reči nije toliko važno koliko tajne koje te reči kriju.
Naravno, srpska publika će ih razumeti, ali stranci neće - objašnjava
Irene.
Mada
se na filmu dijalog često koristi kako bi objasnio likove ili pokrenuo
radnju, autorka filma „Vekni hleba i riba“ tražila je drugu formu.
se na filmu dijalog često koristi kako bi objasnio likove ili pokrenuo
radnju, autorka filma „Vekni hleba i riba“ tražila je drugu formu.
-
Mislim da su izgovorene reči deo zvučnog dekora i atmosfere u ovom
filmu. Način na koji se izgovaraju, kako zvuče, emocije koje kriju, u
ovom slučaju mnogo su važniji od njihovog racionalnog, literarnog
značenja. Uostalom, ovo nije priča o racionalnim, logičnim stvarima, već
o veri, koja je ostaje nešto duboko, emocionalno i tajnovito.
Mislim da su izgovorene reči deo zvučnog dekora i atmosfere u ovom
filmu. Način na koji se izgovaraju, kako zvuče, emocije koje kriju, u
ovom slučaju mnogo su važniji od njihovog racionalnog, literarnog
značenja. Uostalom, ovo nije priča o racionalnim, logičnim stvarima, već
o veri, koja je ostaje nešto duboko, emocionalno i tajnovito.
Snimajući
priču o pravoslavnoj crkvi, Irene je uvidela razlike između naše i
njene, katoličke vere. Ali, dodaje, ovo nije film o razlikama doktrina
dve crkve već o veri koja je veoma ljudska i mistična u isto vreme.
Njena namera bila je da „uhvati ono nevidljivo“.
priču o pravoslavnoj crkvi, Irene je uvidela razlike između naše i
njene, katoličke vere. Ali, dodaje, ovo nije film o razlikama doktrina
dve crkve već o veri koja je veoma ljudska i mistična u isto vreme.
Njena namera bila je da „uhvati ono nevidljivo“.
-
Nije na meni da kažem da li sam uspela u tome. Teško je oceniti
sopstveni rad, jer nemate nikakvu distancu. Ali, mnogi ljudi mi je
priznalo da ih je film iskreno dirnuo i to me čini veoma srećnom. Drugi
pak kažu da je „čudan“ i mističan, što je neka druga emocija. Trećima je
bio usporen i možda dosadan. Neki filmovi su, jednostavno, takvi i mogu
da imaju toliko različitih doživljaja koliko i publike - zaključuje
španska rediteljka.
Nije na meni da kažem da li sam uspela u tome. Teško je oceniti
sopstveni rad, jer nemate nikakvu distancu. Ali, mnogi ljudi mi je
priznalo da ih je film iskreno dirnuo i to me čini veoma srećnom. Drugi
pak kažu da je „čudan“ i mističan, što je neka druga emocija. Trećima je
bio usporen i možda dosadan. Neki filmovi su, jednostavno, takvi i mogu
da imaju toliko različitih doživljaja koliko i publike - zaključuje
španska rediteljka.
MASTER-KLAS KOD KUSTURICE
BOREGOVA
je u Srbiji boravila nekoliko puta. Bila je u studentskim radionicama
Emira Kusturice na „Kustendorfu 2008“, kada je, zajedno sa drugim mladim
autorima, slušala predavanja velikana Nikite Mihalkova, Fatiha Akina,
Kristijana Munguija i samog Kusturice. Potom se vratila da snimi film i
ponovo da gotovu verziju pokaže „glavnim junacima“:
je u Srbiji boravila nekoliko puta. Bila je u studentskim radionicama
Emira Kusturice na „Kustendorfu 2008“, kada je, zajedno sa drugim mladim
autorima, slušala predavanja velikana Nikite Mihalkova, Fatiha Akina,
Kristijana Munguija i samog Kusturice. Potom se vratila da snimi film i
ponovo da gotovu verziju pokaže „glavnim junacima“:
-
Veoma mi je bliska Srbija. Osim toga, studirala sam na Kubi i vidim
brojne sličnosti između ta dva naroda. Volela bih da ovde snimim još
jedan film, ali potrebno je da nađem partnere i institucije koje bi me
podržale u novoj „avanturi“.
Veoma mi je bliska Srbija. Osim toga, studirala sam na Kubi i vidim
brojne sličnosti između ta dva naroda. Volela bih da ovde snimim još
jedan film, ali potrebno je da nađem partnere i institucije koje bi me
podržale u novoj „avanturi“.
Bajka o istrajnosti i veri | Kultura | Novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар