СРОДНЕ ВЕСТИ

          ЖЕЛЕЗАРА Смедерево грозничаво се припрема за велики дан - посету председника НР Кине Си Ђинпинга, која ће озваничити преузимање фабрике од стране кинеске компаније "Хестил". Ово ће, након више од три и по деценије, бити прва посета неког високог светског званичника. Последња таква посета била је посета "Челичне леди" Маргарет Тачер пре 36 година.Прва жена премијер Велике Британије, Маргарет Тачер, посетила је Железару 25. 9. 1980. године. Обишла је Хладну ваљаоницу, јер је у њој била уграђена опрема британске компаније "Дејви Лејви".
          - Дочекали су је Светислав Радивојевић Цаце, генерални директор, Радош Гавриловић, председник општине, и мој стриц Бранимир Џамић, који је тада био директор Хладне ваљаонице - каже Лазар Џамић. - Стриц је са другим инжењерима 1978. године ишао у Шефилд у посету "Дејви Лејвију" око куповине и уградње њихове опреме, да би Тачер дошла две године касније.
          Иначе, уградња британске опреме "Дејви Лејви" је представљала другу фазу изградње Хладне ваљаонице, јер је у првој фази била уграђена опрема из Источне Немачке.
          Било је шала да посета смедеревској челичани има везе са премијеркиним каснијим надимком који је заслужила својим карактером током владавине Уједињеним Краљевством (1979-1990). "Челична леди" послужена је у ресторану друштвене исхране. На поклон је добила златну огрлицу и медаљон са Титовим ликом, коју је одмах ставила око врата. Добила је и албум са фотографијама о изградњи новог постројења. Чланови КУД "Меткос" поклонили су јој орхидеје.
          Железару је посетио и белгијски краљ Бодуен 19. јуна 1973. године, обишао је Високу пећ, Топлу и Хладну ваљаоницу и Челичану, а домаћин му је био Драгослав Марковић, тадашњи председник Скупштине СР Србије.
          - Немачки вицеканцелар и министар спољних послова Немачке, Ханс Дитрих Геншер, је посетио Железару 18. јула 1980. године, и тада је обишао Топлу ваљаоницу у којој је била уграђена немачка опрема - каже инжењер Никола Тасић Цале, пензионер железаре који је четири деценије учествовао у градњи фабрике
          Тито је више пута долазио.
          - Из Београда је са супругом Јованком новембра 1970. допутовао аутомобилом у пратњи Драгослава Драже Марковића, председника Скупштине Србије. Тада му је уручена Повеља почасног грађанина Смедерева. У Железари је обишао погон Механичке радионице и градилиште високе пећи. За госте је био приређен ручак у ресторану друштвене исхране - каже Ивица Стојић, аутор Енциклопедије града.
          * Тито у разговору са руководством Железаре 1970. године

          Историчари подсећају на стереотип да је, наводно, Тито, приликом једне посете питао: "Чега лијепог ви овдје највише производите?" "Грожђа, друже Тито", гласио је одговор. "А, гвожђа. Онда, дајте другови да се овдје направи железара". Ова згода је измишљена, али је понављана тако да се почело мислити да је истинита. Тито је свакако дао дозволу са градњу нове железаре у Радинцу. Када је ХПК преузео управљање фабриком, и директор Петер Камараш сетио се друга Тита.
          - Држава која не производи челик утолико је слабија. Тито је знао зашто отвара Железару, а Влада Србије зна зашто жели да је сачува.
          Кроз бруну историју, осим овога, остали су забележени и најзанимљиви пројекти, посебно у годинама санкција. Тако је, средином 1993, уз велику помпу, почела је производња шампињона у Топлој ваљаоници. Касније се у производњу печурака укључила и Хладна ваљаоница, а на крају и челичана.
          Остало је забележено да је 1994. потписан уговор са смедеревским проналазачем Радишом Микићем званим Прока Проналазач. Уговор се односио на производњу "самоходног скејта", тајанствене справе која је, уз помоћ зупчаника и опруга, требало да представља револуцију у свету омладинског спорта и забаве.
          Исте године оживео је пројекат "Гвозден", који се заснивао на преради отпадака од гвожђа у челик. Производња је почела јуна 1994. Отварању је присуствовао и Зоран Лилић, председник СРЈ. Иначе, Гвозден је био оклопни војник из времена Ђурђа Бранковића, а његова фигура је била постављена на улазу у фабрику.
          * Јосип Броз Тито са супругом Јованком поред високих пећи
          Ових дана, док се присећају важних посета и анегдота, сви су окренути предстојећој, свакако историјској посети председника Кине 18. јуна. Има треме, али и великих очекивања.
          - Данима се фабрика дотерује. Чисти се, пере, фарба, сади цвеће. Спрема се ко некада за посете друга Тита - кроз шалу и осмех каже један радник.
          Радници су свесни важности посете, колико и државници уговора са "Хестилом". О томе више од речи говори гест министра привреде Жељка Сертића, који је пољубио уговор. Премијеру Александру Вучићу је лакнуло те је најавио одмор након продаје Железаре, а иако не пије, тада је попио је ракију и наздравио са кинеским пријатељима.

          УСПОН И ПАД "САРТИДА"
          СРПСКО акционарско рударско-топионичко индустријско друштво - "Сартид", основано је 20. фебруара далеке 1913. као "мешовито" друштво мањинског српског и већинског капитала страних акционара. После Другог светског рата, 1946. капацитет Железаре порастао је на, до тада невероватних и рекордних 100.000 тона годишње!
          Године 1962. донета је одлука о изградњи Нове железаре у Радинцу, а камен темељац положен је 1964. Пројектован капацитет износио је 1,4 милиона тона. У периоду од 2006. до 2008. производња се први пут приближила пројектованом капацитету Железаре од 2,2 милиона тона челика годишње, али он није достигнут. Најбоља година у историји била је 2007.

          КИНЕЗИ КУПИЛИ СВУ ИМОВИНУ
          "ЈУ-Ес стил" је купио "Сартид а. д." у стечају 2003. године за 23 милиона долара. Железара Смедерево са погонима у Шапцу и Кучеву у власништву је Владе Републике Србије од јануара 2012. године, након што ју је откупила за долар. Почетком марта 2015. године одлучено је да се ангажује професионални менаџмент како би се помогао даљи опстанак и рад Железаре у Смедереву.
          Кинези су за 46 милиона долара купили 98 имовинских целина, сву покретну и непокрену имовину фабрике. Половину уговора од близу 1.200 страница на три језика српском, енглеском и кинеском чини набрајање имовине. Кинези су купили око 500 хектара земље на којој се налазе погони и Луку Смедерево.